Istočnik

Стр. 262

ИСТОЧНИК

6р. 18.

„увјешчахом за њекое време да потерпит, докле видимо какав и онамо „живот она показати будет. И приказахом јему. да њој њезине, код „његовога дома находјашчијасја халини и кошули даст; особито же „за то ман^елскому кнезу привручихом писанием, агаче би Марко „доброволно халетина дати Живани не хотјел, да га кнез принудит". 1 ) Имам при руци и две молбе, из тога и нешто ранијега доба, за развод брака; али не нађох решења на њих. Обе ове молбе имају доста интересантан садржај за карактеристику онога времена и наше социјалне, а нарочито брачне одношаје, па ћу их у оригиналном тексту у главном привести. — У првој Молби 2 ) нека Анђа, снаха Шана екмеџије, моли архиепископа, да јој даде „ишрош 1 енн$ кмиг8", јер вели за свога мужа: „достд сд/ик гл чеклм; дд е и>тишди> коииши тркгокиномк, гали дд е оу „скоиич! кери чекдлд ки га до ское сл1ркти. К'кр§ е скои> изг8вии> и шженки се, „д послло л»и е .г. книге №про1дене, и те с8 книгј кодк скекра и кодк скс= „крке ; и ижи л»и келе: ако ти дд господинћ л^итрополитк книгВ и)проц|,енн8 и „л^и 'ћшо ти длтн. Еише гд чеклти не л!ог8, К01М1К се до последка дл не» „паднел1к о\с ксе искбшете, те сдмл сене и>срал!отити и кити покорк л!оил1к „родителеллк. Того рдди л!олил!к каше кллженстко, дл м( ижростите, л за шстлло „клко каск Бог 8чи и како вдск ндстдки Д8\к светкш". Друга је молба 3 ) неког варошанина карловачког Христе Ивановића. Он се тужи на своју жену и вели: „Предк икстк л кти к-кичдц) „ндск иокоини погњ Шкокк 8 горнеи цркки, и лепо лтрно жикели с<ио до три „л"ктд. После н-кзинк и5ч§\ Петко Ђер/иднови^ и н-кзинд лгдти свдки дднк „жен8 Ж Л1ене прелгдлмккЂи и нд /иене говорећи, бзе женд свок> волк> „скптдти се по Л1дхдли. 0\|- тол!8 поче се нд жен8 скдкогаке речи $ Л1«ди го» „ВОрИТИ, И га ПО-ђо ДД К> Н0КДрдЛ1К И Н'кки крдтк 1ЦДП0Л1К бддртл). Оу то докд „скочио н^кзин^ и5ч8\ Петко и двд женинд врдтд с колел^к нд л^ене кичВЂи: „8ви пдскк в-кр8, га гд плдтити! П га и> нирве силе едвд Нтеко, јјд8 <ие „8кити, Пдки 8шли 8 кб^В л1ок>, те пок8пили ске л^дло и голел^о л!огд сиро„лгдшствд, пдки лдтили и жен8 л1ок> и С5вели, и>ко трећд годинд; и дднк дд„ндшнн не зндл !к: или с8 е Зддли, или кд/ио ли и>врн$ли. М иш,ел !к жен8, д „и>ни Л1и гокоре: ти се жени др&голш, д оноизи сл1о лш ндшли волегд чловекд. „Ш велилк т8жиЂ8 се дворВ Л1итрополитскол1, д и>ни С5гокдрдк>: не с8ди нд.ии „Л1итрополитк 8 тол|8. Пдки Л1п на/ие"ћ8 рдсп^стнВ книг8, кок зде покдз8ел !к. „Здто се Л10Л1ШК понизно, дд /ии 8 тол!8 кдше преи>свеш.енстко прдвицб <иило= „стикно провиди".

») 11)1(1. р. 330. 2 ) Оригинал у М. 11. А. К,, — међу неексибираним списима' 3 ) Оригинал — Ј1>1с1ет.