Istočnik

И С Т 0 ч н и к

Стр. 198

ствија: г. г. Архијереји између себе и с »нареченим« куцали су се чашама, пили вино и залагали су се просфорама благосијајући редом; пјевачко друштво дивно је пјевало: многаја љета! и Ис пола ети деспота! а ми остали? — ми смо сви с великим интересовањем пратили и посматрали ријетки призор и дивили се љепоти и символичком значењу обреда »нареченија и . III. У неђељу 2./15. маја у 8 сати отпочело је освећење обновљепе цркве тузланске. То освећење обавио је по замолби општине, високопреосв. г. Митрополит Евгеније. Иза освећења, поглто су се међутим обукли у архијерејске одежде и друга двојица, сјела су сва три г. г. Митрополита на солеји и то: Евгеније у средини и на амвону, Петар десно а Василије лијево. По том је из олтара изведен »нар.ечени« Митрополит г. Иларион и између г. проте Јанковића и свешт. г Ђ. Бјелановића ставши на високопарног орла као символа високе богословске науке коју ће као епископ тумачити, на три узгласа ПОМенуТИХ СВештеника : „Пјжкоднтгж Боголкжгзн^ишж нзкрднш н оуткЈржджии ДрунЖЛНДЈИТТ! Њшрчон ХирНТОНИГЛТНЈА ко /Пнтропо/титл Кого;пл!Л!Л1НА [ПДруГи Зкорничко-Т83ЛЛН1КМА" три пута је постепено помичући се на орлу, — поклонио се према Архијерејима, исповједио православни Символ вјере дао заклетву да ће до краја живота чувати каноне и придржавати их се, на што га је замјеник Његове Светости г. Митронолит Евгеније три нута крстом благословио уз прописане ријечи. Послије исповиједи изаклетве наречени Митрополит цјеливао је деснице г. г. митрополитима и одведен пред икону Христа Спаситеља скругпено се Богу молио чекајући вријеме хиротоније. Ио том отночела је света литургија — по реду. Пред читањем Апостола кроз царске двери нареченог увео је г. прото Јанковић и свештеник Тз. Бјелановић у олтар узглашујући трипут Покми.. Покмит*... Покми пр^оЈКАи^н^ннГн! В .мднко«. И овај три пут дубоко поклонивши се, клекнуо је те положивши руке на часну трапезу, наслонуо је главу своју на њих. Настала је тишина у цркви, све је упрло очи кроз царске двери у олтар, а ђакон је ^згласом: »конлкжг!«... и иначе позорне гледаоце још више упозорио, да наступа најважнији акт, — час хиротоније. Архијереји положише на главу нареченога омофоре, руке и отворено св. еванђеље, и кроз тишину зачу се глас патријарховог замјеника : „К ожиткжа блдгодлтк прор^читк&тк Лр^-н.илндрГтл Иллрионл кк бпшкопл п0л10лил1га Ш нел1т» " По тихој молитви и трикратном Господи помилуј устао је хиротонисани скинули су с њега фелон а обукли сакос и метнули му на рамена омофор и и ставили панагије и устакли митру, — све уз узгласе патријарховог замјеника: » догтоинћ « и »зфо;* и пјевање тога истога, на шго се нови митрполит, сваки пут показан од замјеника патријарховог, смирено према народу поклањао а иза свега тога стао је на четврто мјесто, које му по реду међу служагпчим архијерејима припада и — настављена је литургија. Овђе ћемо напоменути да г. Митрополит Иларион није прије хиротоније вођен око часне трапезе уз пјевање » С катмн ,и 8 чж,ицм ... С ллкл тјс -4 Х';' тг БЖг.. . и Иглн ликУн « као што је то ирописано код хиротоније ђакона и презвитера ; а није вођен за то, што то при хиритоиији епископа у чиновнику није пронисано