Istočnik

Стр. 194 И С Т 0 4 Н И К Бр. 11. и 12.

па је с тога у томе различита пракса, те неки воде и епископске кандидате око часне трапезе, аналогно зар ђаконским и презвитерским кандидатима, а неки не. На свршетку литургије архијереји су сјели на солеји исто онако као и на ночетку литургије а натријархов замјеник уручио је архијерејски жезао Митрополиту Илариону, који је жезао стојећи примио уз поуку, коју му је замјеник патријархов прочитао. У ово вријеме отишла је у зграду окружне области нарочита депутација од три свештене и три свјетовне особе и то г. г. Константин Јовичић архимандрит, Петар Стефановић протопрезвитер и Петар Н. Јовановић протопрезвитер и ред. чл. еп. цркв. суда, те г. г. Васо Р. Црногорчевић потпредсједник просвј. савјета, Перо Стокановић и Ђорђо Бобаревић чланови просвј. савјета односно одборници тузланске и брчанске општине. Депутаћија је преко г. Васе Р. Црногорчевића замолила Његову Преузвишеност госн. комесара Варешанина да благоизволи у цркву доћи и у име Његовог Величанства иншталирати новога госп. Митрополита Илариона. Г. комесар се позиву радосно одазвао и у пуној генералској униформи одвезао се у цркву у фијакеру с г. В. Р. Црногорчевићем а г. окружник Фоглар, обрст Липошћак и барон Рајачић с осталим денутирцима. Звона су звонила топови пуцали, војска почаст одала а архијереји пред црквеним вратима дочекали су г. комесара, који је пољубио крст у руци новога митрополита. ГЈошто је г. комесар стао у свој нарочити сто настала је тишина а комесар је дао знак иа је г. барон Рајачић гласно прочитао декрет, којим Њег. Вел. именује преузв. г. М. плем. Варешанина од Вареша за свога комесара при иншталацији г. Митрополита Илариона. По том је г. комесар предао г. Рајачићу диплому новога Митрополита, која је на српском језику 1 ) гласно такођер прочитана. У ово вријеме баталиун војника пуцао је из пушака и топови су грували. Иза тога г. комесар је уручио диплому г. митрополиту Илариону и овако присутне ословио: »По гласу превишњег декрета, што смо га овај час чули, благоизвољело је Његово цар. и краљ. Апостолско Величанство наименовати високопречасног господина архимандрита Илариона Радоњића, досадашњег директора српско-православног богословског училишта у Рељеву, митрополитом зворнчко-тузланским са сједиштем у Тузли. Његово Високонреосвештенство већ је Бечу у Превигпње руке Његова Величанства положило свечану заклетву, да ће бити вјеран и послушан Његову Величанству и да ће се строго држати закона«. На ове ријечи г. митрополит Иларион захвалио се г. комесару овим бираним ријечима: »Ваша Преузвишености! Примајући у покорности на угодно знање садржај мало час прочитаног Превишњег владалачког отписа, гласом којега ме је милост Његова ц. и к. Апост. Величанства, нашег најмилостивијег Цара и Краља и Господара нашег Франца Јосифа I. по вољи божјој и жељи народној на високо достојанство срп. правосл. Митрополита Зворн .-Тузланског подигла —■ у поданичкој смјерности најпокорније захваљујем на милости царској. При том са скрушеним срцем припадам ') Види на страни 163.