Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

2

ства п бајонета, одупиру напредним идејама и народним жељама. И треће, што се свуда и у свако доба нађе одобјесних власника са читавим јатом једномишљеника, који сетолико забораве, да сматрају себе као „богове“ п арендаторе народа, а радни свијет држе ниподашто или бар као стадо оваца, од којих могу не само вуну и млијеко, него и кожу и месо у корист свога господства употребити. Између осталих примјера, којп показују да онп сматрају себе да су нешто више од обичног човека-раденика, навешћемо овај. Они без одобрења народног утврде „законе“ и уредбе, па на основу њих и на основу тако званог државног „реда и поретка“ тако далеко иду, да сиротном п утруђеном раднику одкидају п последњу кравицу и овчицу ; његово посуђе, смок п постељицу у безцјење продају. А. зашто 2 Зато, да узвисе благовање п власт силепија, дембела, удворица, варалица и раскалашника. Они се небрпну за радни народ колико за своје псето. Властници и за своје псе, који ништа нераде, набављају љеба, а нпкад п не завпре да виде, да ли спротни раднић, има нужну храну! Да ли бар малчице угодно живи онај вјечити посленик, који им је својим тешким радом оне угодности спремио п дао ! 0, не! И њихови коњи више коштају годишње, него највреднији радник — слуга, најамник и надничар, без којих та господа угњетачи не би могли ни дана живити у оном стању у ком су. Читави милијуни породица људских невољно одкидају од свог

залогаја, од својих уста најљепшу зараду п производњу своју, те продају ради псплаћивања црквених, државних п кајпшарских дугова п дација. Гледећи то п нехотице мора човек рећи:

Раја ради, угњетач се слади.

Синци рода, ћери отаџбине,

Измећаре тирјанима мрским.

Таке неправде п така тпрјанства стварају одметнике (опозицлонаре) и бунтовнике (револуционаре). Због тих неправди највреднији радници одмећу се у хајдуке, којп највише узбуњују п воде народ у бој противу својих крвника и угњетача. Узроци, због којих се људи одмећу у хајдуке, лијепо су пспричани у народној пјесми „Енез Богосав и старина Новак“, у којој кнез пита Новака зашто је отишао у хајдуке, велећи::

„Побратиме, старина Новаче ! Сашта брате оде у хајдуке 2 Каква тебе оћера невоља

Врат ломити, по гори ходити,

По хајдуци по лошу занату,

А под старост, кад ти није вријеме 2“ Вели њему старина Новаче: „Побратиме кнеже Богосаве !

Кад ме питаш право да ти кажем: Јест ми било за невољу љуту: Ако мореш знати и памтити,

Кад Јерина Омедерево гради,

Па нареди мене у аргатлук, Артатова трп године дана,

И ја вукох дрвље и камење,