Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

Све уз моја кола и волове,

И за пуне до три годинице,

Ја нестекох паре ни динара, Незаслужих на ноге опанке.

И то би јој. брате, опростио ; Ал, кад сагради Смедерево града, Овда стаде па и куле зида, Позлаћује врата и пенџере,

Па наметну намет на вилајет.

Ко имаде тај предаде благо,

Ко предаде онај и остаде;

Ја сам -бло човек сиромашан, Неимадох да предадем блато,

Узех будак, с чим сам аргатово,

Па с будаком одох у хајдуве. ит.д.

Ова драгоцјена и дивно испричана. народна жива. усмена исто-

рија, народна еплософија, која није истекла из пера плаћених п удворачких историописаца, књижевника и новинара — велим ова у пјесмама пзведена историја сиротиње народне и њезиних крштених и некрштених тирјана, крволока и пијавица, јасно и безпристрасно кавује, ко нагони врпједне раднике, да иду у хајдуке; ко их нагони да подижу буну; ко принуђава сиротињу да. убија, да отима, а по кадкад п да краде! Из ове јасне народне пјесме треба. да се поуче п да. се у њој добро пи пажљиво огледају државна и црквена господа. Нека упореде своје велике плате и свој латани рад. свој раскошни и раскалашни живот са животом једнога раденика, који се у зноју своме купа, па ће и сами они увидети и признати, да су они, који чувају и одржавају садашњу друштвену неправедну организацију, криви за, сва људска зла и злочинства, за све буне и преврате.

(во што рекосмо јесте вјечита морална и научна истина, коју нико поштен и научан порицати неће. Алп унаточ томе, ко се год тој постојећој неправди противи, когођ се против угњетавања, гулења, п грабљења буни. њега сматрају као бунтовника и противника Др“ жавног реда и поретка, и осуђују га на свакојаке муке и каштиге.

Таке појаве у друштву морају по природним законима изазвати пре свега умну револуцију. „Притиснуто јаче све на више скаче“ вели народна ФилосоФија. И заиста тако бива: зашто 2 да се врло лако протумачити. Угњетени и ограбљени почне живље мислити о своме опстанку и учињеној неправди. Један другоме казујући јаде и невоље своје п неотице почну радити противу неправде, градити планове и стварати дружине и завјере. У том јадању и претресању оних чињеница, које су узрок народним невољама, развијају се опозиционари (одметници) и одважни карактери. Њима још већу умну и моралну снагу придаје и развија радикадно напредна, струја сувременог прогреса, и пивилизације. Тим се сната и воља удвостручи. Једномишљеници се удружују; споравумевају, уређују 1 заједнички се посла лаћају. А уређено (организирано) друштво и уређен задружни рад јесте моћ и моћан творац за свако пословање. Тако дакле угњетени и удружени мало по мало постају прекаљени радници умне ре-