Istorija jednog francuskog seljaka

пођете за мном!“ Ето тако и ваш Бонапарта подбада војнике на пљачку и отимање! Је ли то лепо, је ли доброг Је ли право што он тако радиг Ваш је Бо-. напарти разбојник, а ви сте будале, кад још таком таду оћете да отправљате благодарност. Да га добро изгрдите — то вреди, али да му благодарите, то је лудост. Не знам за што да му благодарите»“ Почекајте јотш, тај вам обешењак може још усести на грбину, па ћете сазнати шта је силеџија. Нешто сте га кното заволели: гледајте да не загукате од њеја !.. Призувајте га се, биће вам здравија глава без њега!“.. Ето, за те речи скочили су сви, који су Сили на скупу, на Шовеља. „Полако, полако, браћо, викнуо је Шовељ својим противницима: почекајте, сетићете се ви Шовеља, само да не буде доцкан,... А о вашем Бонапарти опет ћу рећи, да је разбојник и ништа више. У својим прокламацијама он нити говори 09 слободи, ни о народу и народним нуждама, ни о радницима и њиној невољи: јок брате! он само подбада војнике да пљачкају и отимају. Већ се по том повнаје каква је то тица“. Тако је говорио Шовељ, но он је за то и платио; тако су га измували, да је равно две недеље у постељи лежао. Ја и Маргита чу_валисмо га и угађали му за време болести, а он је сирома и у болести једнако о народу јадиковао, много. је тужио. „Јадни народе! — тако је говорио по некад — ето шта значи затуцан и задављен народ! Сваки гад може да их вара, да им ископа раку, 4 они му, по својој простоти, још и помажу. Кад доцније виде шта је и дође им памет у главу, онда је већ доцкан. Зими се не траже по пољу јагоде“... Та знам ја тога. ђенерала Бонапарту — говорио је Шовељ други пут — ни сам га један пут виђао у Паризу. То је ома-