Istorija jednog francuskog seljaka

219

битка; посвадили се на скупу и много је људи било. пребијено. Ја брже потрчим тамо; но на срећу Шовељ је остао здрав и неповређен.

Баш кад дотрчах у село, застадо Шовеља где говори народу: „Браћо! Народ — то смо ми. Народ — то су сељаци и варошке занатлије и раденици ! Ми смо народ — а народ је сила, јер народ све зарађује, за све плаћа, — из његове торбе сви једу. Ако сад господским пришипетљама и улизицима испадне за руком, да протуре своје људе у екупштину,. онда зло и наопако; све је пропало. Та ви знате да код нас скупштина бира све старешине, па каква ти је скупштина, онаке ће ти и старешине понамештати. Ако дођу гадови у скупштину, онда ће они свуда понамештати господу по чиновима; господа ће ти бити и ђенерали, и судије, јер ће их њини људи намештати. Тада већ знајте, да ће и скупштина, и све. чиновништво бити против нас. С тога пазите, чет. воре очи отварајте! Сетите се на своју децу, њих пожалите!... Ако сад погрешите и четврто ће вам колено пропиштати, и праунуци ће сипати своје клетве на вас. Бирајте добре и поштене људе за скупштину... Сад је сва сила у скупштинара, добри скупштинари _радиће за ваше добро, рђави ће вас продати,...“ Шовељ је говорио лепо и разговетно, народу су се много допале његове речи. Баш јес! — мало је таких људи било као Шовељ, а да их је повише, целом би свету било лакше. Не би онда у свету било оволико зла, као сад.

Ми смо много стрепили за Шовеља, да му што не буде на екуповима. Народ се може лако раздражити, а кад је народ раздражен, онда лако може дозла доћи, „Баш као да је с ума сишао тај мој таст'