Istorija jednog francuskog seljaka

мртво име и баце на ћепенак. Пошто сабљаш нађе кључеве викну жандарима: „Сад га пустите, кључеви су у мене: али само ако се усудиш, ти, бунтовниче, — окрете се мени — да се макнеш с места, онда гледај шта ће те снаћи. Ја сам само стајао и гледао како премећу сандуке и долапе, како претурају и котурају као прави разбојници. Напослетку се дигоше и одоше. Ја остах сам; била је глува поноћ.... Ја покушам да устанем на ноге; једва сам се држао, али опет се довучем до у дућан. Врата су била остављена широм отворена и снег је за читаву пед навејао у дуђан. Џођем по дућану и спотакнем се на нешто: погледам: Маргита лежи испружена на патосу. Ја је подигнем и однесем на постељу. Кад је мало дошла себи, она ми рече: „Чула сам очев глас: он је викао: „збогом, збогом, децо!“ — то кад сам чула, пала сам онесвешћена на земљу.“ Жена ми је дуго боловала, доктори су је лечили и једва је излече. А Шовељг — о њему више не чусмо никаква гласа; нестаде га, као да је у земљу пропао; нигде му није било ни трага ни гласа. (), ви зли, људи! 0, ви пакосни људи! ви сте га одвукли, са_крилисте га у мрачне тавнице; мучили сте га, убили сте га, о, ви злобни људи, ви тирани: насилници. Једне поштене душе било је мање на свету, једног борца за народну слободу нестало. Занемила су уста, укочањиле се руке, престало да бије срце, које је својом крвљу прало љуте ране народне. Твоју младост, твој неуморни рад, твој цео живот — све си дао народу, све си за њега изабао, потрошио, сатарио, о, оче мој, о, Шовељу, ко да те прежали, борче, мучениче! (0, ви зли, ви подли људи, ви тирани, ви сте најгаднији пауци: ви ждерете најнеж-