Istorija jednog francuskog seljaka

230

вију рану — мозак, мозак ви пијете јадном човечанству, раните се соковима народних живаца и крвљу из народног срца. Гњавите људе и из тог крвавог меса цедите своје богатство, своју силу, свој сјај. Али чекајте! Оживиће то крваво, згњечено месо, тирани; и онда — куда ћете2!...

Видите ли, ви добри људи, ви нежне душе, видите ли, како су зли људи силни, како су зли људи бездушни, како под њиним ударцима пропадају пријатељи народа, како њина џелатска секира руби сваку главу, која се усуђује да мисли о невољи и несрећи народа, о његовој патњи, о његовим мукама; видите ли како пропадају и мру људи који искрено воле свој народ: — А стрепите ли ви од такве емртиг —... Ако стрепите, онда се, по богу, брже враћајте с пута којим сте пошли; брже, брже док не буде доцкан..... Допада ли вам се живот који тако морате откупити 2 Ако вам се допада — откупљујте га. Каког — то сам вам казао....

Престао сам и опет ћу да почнем. Још чујте неколико речи, добри људи. Ви би хтели да будете слободни, да вас не могу чиновници мучити, апсити, осуђивати, прогонити, нападати мучки у поноћи, као што су напали на Шовеља. Ви би хтели да будете имућни, да вас не гуле кајишари, да вас не цеде чиновници, да после тешког рада имате топлу постељу, да посе издирања имате добар ручак, да после умора имате и одмора, да после мушког рада за младости имате спокојну старост. Па јесу ли претеране те ваше жеље јесу ли то грешне жеље2... Ви оћете ха радите, да се трудите, да се учите и мучите, и после рада, после труда и мука ви оћете одмор, добру рану, добру одећу, топлу постељу. Је ли то гре-