Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

46

1 јануара 1852 Шумадинка је понова покренута, више књижевна и забавно но политичка, али је ипак увек извештавала о политичким стварима, о државном удару Наполеона Ш, о Кримском Рату, вазда у родољубивом, словенском и слободоумном духу. Публика је овај писмен, духовит и симпатичан лист лепо прихватила 740 претплатника 1850, 960 претплатника 1852 године —, и нарочито одзива било је код млађе интелигенције, која је све било у патриотским и либералним идејама. То је био најчитанији лист у Србији, који је имао претплатника и у Аустрији, Босни, Бугарској и Румунији. Узалуд се Ненадовић довијао по све могуће начине да не да повода новим забранама, узалуд је по целе бројеве испуњавао простим вестима, анегдотама и огласима, цензура Шулмадинћу није трпела. Лист је са једне стране имао да се бори са цензуром, са друге стране са претплатницима, чија ревност из првога часа била је клонула, и који нису биле у стању да се навикну на уредно плаћање претплате. Већ 1852 писао је уредник: „Магазин, Скоротеча, Србски лист, Весник, Просветне Новине, Чича Срећков Лист, Напредак, Војвођанка, и многи други листови, па ево и сада Шумадинка, сви ти листови били су с одушевљенијем почети, и од публике с почетка са одушевленијем примљени, али чим неколико месеци прође, све то оладне. Доброта листа и одушевљеније сваког уредника зависи само од броја пренумераната : што је више пренумераната, то бољи лист излази. Једно велико зло за наше новинарство то је што су код нас људи на вересију навикли, па ако му се пресечу новине слати, он неће ни оно прошло да плати“. У таквим приликама, имајући у исти мах да се бори са цензуром и са претплатничком нетачношћу, Шумадинка је у неколико махова престајала излазити, док 31 децембра 1857 није са свим обустављена.

Педесетих година српска штампа у Србији горе је стајала но у Аустрији. Сем Српских Новина, које су изилазиле без прекида, и Шулмадинке, која је изилазила са прекидањима од 1850 до 1857, једино су биле још