Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

51

краја 1876 године, када је престао, после петнаестогодишњег излажења. Млади либерални нараштај шездесетих година, и радикално-социјалистички нараштај седамдесетих година налазио је у том консервативном листу, у ком су радили Матија Бан и Др. Михаило Розен, свога непомирљивога и безобзирнога противника, и можда ни о једном српском листу није се толико зла рекло колико су говорили о њему напредни листови шездесетих и седамдесетих година. Позната је Змајева песма Видовдану (1866):

Ти чиста водо из каљавог врела,

Ти чегртаљко слободни' начела,

Под лорфом лава дипломатско шише,

Дромбуљо стара политике више!

Гласило лова, параде и смотре,

Ти дуго путо министарске лотре.

Црвеном крестом напућена ћурко,

Ти слатка, лепа, отровна печурко !

Ти ситна буво назадњачког свраба,

Преслицо прашна кукавички' баба,

Безуба слико од Кервера стара,

На златном ланцу господскога литара,

Неверна веро сваког господара —

Нема ти пара!

Исте политичке боје као и Видовдан био је и „шалђивњи листђ“ Ружа, који је у Београду од 1865 до 1872 издавао и уређивао Михаило Ћелешевић. Ружа, „Матора блебетуша“, како ју је називао Ђура Јакшић, а нарочито њен уредник, била је сталан предмет подсмеха и исмевања младих.

Србија Све до 1867 године либерална опозиција (87187) у Србији остајала је без свога гласила. Тек те године Љубомир Каљевић је у Београду кренуо „Политичко-економни лист“ Србију, који је у брзо прикупио око себе све не само либералне, но у опште

напредне елементе у Србији, и који је одмах постао 4»