Iz doba 1875-1878

13

Bornecque J. Capitaine. Les fortifications de Deligrad, et le idle qu’elles ont joué dans la dernière guerre turco-serbe. Extrait de la Revue militaire autrichienne de Streffleur. Paris 1879. Борнек J. изнео je y овој књизи детаљан опис делиградских утврђења. За студију рата 1876, с погледом на. улогу коју je Делиград имао, ово je дело врло корисно. Помињући значај, који je он имао, у очајним борбама у српском устанку противу Турака, писац излаже значајну улогу овог утврђеног земљишта, у стратегиском погледу, за. одбрану Моравског теснаца. После свестране процене земљишта, у ближој и даљој околини Делиграда, и праваца који к њему изводе, писац je прегледно изложио утврђивање Делиграда, затим положаја код Бобовишта и Ђуниског. Кратким прегледом обухваћене су одсудне борбе и битке на Великом и Малом Шиљеговцу, Кревету и Ђунису. Histoire de la guerre d'Orient 1877 —1878. Relation illustrée de l’insurrection serbe et de la campagne turko-russe. Bruxelles 1879. У обилној грађи ове књиге, за упознавање руско-турског рата 1877 —1878, има података и из устанка и ратних догађаја, који су потом наступили, ангажујући Србију и Црну Гору. Debidour A. Histoire diplomatique de L’Europe, depuis l’ouverture du congrès de Vienne jusqu’ à la fermeture du congrès de Belin (1814 —1878) Tome second. Paris 1891. У овој другој књизи свога опсежног дела, Дебидур je посветио једно поглавље, догађајима у источној кризи,. у доба устанка у Херцеговини и Босни и ратовима 1876 1878 год., завршујући их са берлинским конгресом. О догађајима, и свеколиком пажњом о дипломатском раду великих европских сила, за све време источне кризе, писац je изнео многе податке, веома корисне за студију овога доба. Обзиром и на своје интересе у источној кризи, за доба устанка 1875 —1876 и даљих догађаја до берлинског конгреса, утицаји великйх европских сила Енглеске, Русије,. Немачке и Аустрије на Порту, да устаничким захтевима одговори оправдании задовољењем, нису имали успеха. Устанак по Херцеговини и Босни, распростирао се све више. Писац означава у главном, два правда устаничких вођа. Док je Мића Љубибратић мислио на стварање велике српске државе, Пеко Павловић je деловао у духу сједињења са Црном Гором. Устаници су се одважно борили, потпомагани.