Iz doba 1875-1878

разним потребама. из Београда и са Цетиња. Нада су устанички прваци, поднели Отоманској Порти услове за умирење, најмање могућим захтевима: да се хришћанима у Босни и Херцеговини, призна потпуна слобода вероисповести, са свима правима и на суду, која су имали муслимани; да им се дозволи за сигурност, да могу образовати у местима народну војску; да им се тачно регулише данак, који се повремено несме повећавати, Отоманска Порта, овим захтевима се нашла увређена, и о њиховом пријему није било ни мислити. Характеристично je, да писац по општој српској ствари вели, да после посете рускога цара немачком у Емсу јуна, и састанка у јулу 1876 у Рајштату, цара руског са царем Фрањом Јосифом, улога Русије, према Србима није била искрена, односно будућности Босне и Херцеговине, које je питање, по свему, join тада решено. Србија и Црна Гора ступише у рат 1876 са Турском а 1877 и Русија. Санстефанским уговором и берлинским конгресом, увелико je изменена карта турске територије у Европи и Азији, али према српском народу, најмање je правда задовољена. Херцеговина и Босна, где je синула прва варница витешке борбе за ослобођење, из које je поникла слобода и независност балканским државама, би додељена Аустро-Угарској. Србија, оштећена знатним делом територије, коју je ратом заузела, умало неизгуби, и најзнатније и најскупље ратне тековине Ниш, Пирот и Врању. De la Jonquière A. Ancien professeur d’histoire à école militaire impériale de coumbar-hané a Constantinople. Histoire de L’Empire Ottoman. Depuis les origines jusqu’au traité de Berlin. Deuxième édition. Paris 1897. У овој опширној истории Отоманског царства, посвећен je одељак устанку и ратовима 1875 —1878. Од почетна устанка у Херцеговини, и првог неуспеха Муктар паше, писац je изнео даље догађаје, који све више изазиваху рад дипломације великих сила, али без успеха; jep се устанак све више ширио, пренео у Босну, изазвао рат Србије и Црне Горе са Турском, који тек Русија заврши Санстефанским уговором. Износећи спрему Србије за рат 1876, њену снагу цени 80.000 бораца, наоружаних острагушама. Велика je оскудица била у старешинском кадру. Потпоручици стајаће војске командоваху батаљонима; капетани полубригадама, па и здруженим бригадама. Истине се организаторски таленат министра војног