Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

52

Морави. Уз пут дознаше, да су Турци прешли Мораву и да се и ова једина српска војска, која се још налазила у отвореном пољу, расула.

Карађорђе се врати у Београд и идућег дана, у недељу 3. октобра, рано изјутра пређе са Недобом, Леонтијем

и са својом породицом у Земун. Тек што је Карађорђе ·

напустио Београд, нападоше Срби под вођством Цинцар Јанка Поповића на београдске Турке те их искасапише, као што је Вуле Илић дан пре тога учинио са смедеревским Турцима.

Прешавши Мораву 2. октобра Турци се упуте у Смедерево, где нађоше спаљен гради поубијане сународнике. 4. октобра уђу у Гроцку и поубијају у њој све српско становништво, не штедећи ни мушко ни женско, као одмазду за покољ смедеревских Турака. Изјутра 5. октобра уђе прво одељење Бехрам пашине војске у Београд. Најпре дођоше 200 коњаника као извидница. Ови затекоше Београд пуст и празан, капије отворене, неколико зграда запаљено. Одмах затим се појави још 800 коњаника и 600 пешака под заповедништвом сереског бега. Турци уђоше у тврђаву и наскоро се са градских зидова вила застава победоносног полумесеца. Чим се Турци сместише у Београду, одмах се упути једно одељење у Тополу и у друга места по Шумадији. Шумадија, у којој је некад започео устанак против Турака, није била поприштем борбе при завршетку устанка те Турци похиташе, да и на њу прошире све ужасе, које је собом донела катастрофа српске слободе.

ми У манија И ~

= је

зе и чие Бре а лије аљ атара