Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

ИНТЕРНАЦИЈА КАРАЂОРЂА И ЊЕГОВИХ ВОЈВОДА У ШТАЈЕРСКОЈ. од ЈАНУАРА ДО СЕПТЕМБРА 1814. ГОДИНЕ.)

1

Ратни савет у Бечу наложи 23. новембра 1813. петроварадинском генералу барону Сигенталу и темишварском генералу барону Хагеру, да Карађорђа и остале устаничке- поглавице, који се налазе у подручју њихове команде, пошљу у Грац, где ће их тамошње власти интернирати по разним градовима Штајерске и Корушке. Транспортовање треба да се обави не у групи него појединачно у размаку од пар дана и уз војну ескорту. При томе треба спречити свако споразумевање и дописивање међу погла» вицама. У исти мах је наложено и градачком генералу принцу Хоенцолерну, да споразумно са штајерским гувернером грофом Фердинандом Бисинген-Нипенбургом преузме српске поглавице и да их размести по Штајерској.

Већина поглавица угушеног српског устанка нала-

1 0 интернацији српских устаничких поглавица писао је д-р Мих. Гавриловић у делу „Милош Обреновић“ књига прва (1813-1820) Београд- 1908 стр. 66—68 и 79—83 према подацима бечких архива. Неке појединости о том питању изнео сам и јау својој расправи „Између првог и другог српског устанка (од септг 1813. до априла 1815. године)“ Загреб 1917. стр. 21—32, према до. кументима петроварадинске генералне команде, који се чувају у кр. држ. архиву у Загребу. Недавно сам у Грацу у архиву зем. владе (Капдез Нерегипо-Агсћту) проучавао Сбећенпе Ргазтдта!-АК[еп из 1814. године, међу којима се налази један конволут докумената о интернацији српских поглавица по штајерским градовима те из носим овде садржину тих докумената као допуну споменутих ранијих расправа о овом предмету.