Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

60

један капетан. _У исто време је отпремљен и Вујица са супругом у Лајбниц, те и они приспеше тамо 1. априла.

и

Чим је Карађорђе приспео у Грац, стављена је пред врата његовог стана у гостијоници формална стража, али је већ после неколико дана ово стражарење укинуто па је постављен један подофицир, коме је наложено, да пушта Карађорђу само познате особе и да га на улици из далека прати. Гроф Бисинген у својим извештајима министру полиције барону Хагеру нарочито је истицао повучено и мирно држање како Карађорђа тако и његовог сина Алексе.

Готово за цело време интернације српских поглавица натезало се са новцем за исхрану, за стан и за друге потребе њихове. Новаца су имали код себе једино митрополит Леонтије и Јанићије Димитријевић, којима иметак није био стављен под секвестар, те су само њих двојица живели од свог новца, а све остале поглавице су издржавале аустријске власти из благајне тајне полиције. Натезање с новцем искусили су већ први интернирци, чланови породице Вула Илића. Вуловој Супруги дато је при поласку из Арада 100 форината на рачун њеног мужа. Од те своте је она морала да плати подвоз и храну за себе, за слугу и слушкињу и за децу као и за каплара, који их је пратио. У Трац је стигла без новаца те јој Бисиген одреди 50 фор. из благајне тајне полиције као предујам на рачун њеног мужа. Пошто је Вуле приспео у Грац тек после месец и по дана, долазила је његова супруга поново у крајњу материјалну беду те су је полицијске власти у три маха испомагале са мањим свотама.

Према налогу барона ЖХагера из Беча плаћено је сваком поглавици за месец дана у напред по два форинта дневно, а за њихове супруге, децу и слуге по једну форинту на дан. Изузетак је учињен са Карађорђевим сином Алексом и супругом Вула Илића, којима је дато као и поглавицама два форинта дневно.

По Карађорђеву диктату напише његов Алекса 31 марта молбу градачкој генералној команди, која према