Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

1

немачком преводу гласи: „Кад ме издајство неких мојих потчињених војсковођа и нарочито тврђавних заповедника, затим други политички догађаји примораше да напустим отаџбину, прибегао сам под заштиту Њег. ц. кр. апостолског Величанства. Место очекиване заштите, земунски официри и чиновници не само да су мени, мојој жени и деци опљачкали цело наше имање него су моју жену и кћерке на начин, који је код моје нације срамота за женски род, по целом телу претражили. После одузимања ствари и готовог новца оделили су ме од мојих и одвели су ме са најстаријим сином и две слуге у Петроварадин. Тамо сам у тврђави пробавио неко време, а затим ме доведоше овамо у Грац. При поласку из Петроварадина добио сам 600 фор. на пут и од тога сам морао да плаћам подвоз, затим прехрану за мене, мога сина, моје слуге и за целу војничку пратњу. По доласку добио сам од поручника Јарисбурга 200 фор. и од те своте имам још свега 6 фор. Пошто сам и ових 800 фор. добио милошћу Њег. Величанства, надам се, да Њег. Величанство ни у будуће неће допустити да гладујем него ће ми или одредити издржавање према моме чину или ће ми вратити новац и драгоцености. Исто тако се надам, да ће ми Њег. Величанство вратити натраг жену и децу, за које не знам ни где су ни како живе.“ На молби је потписан: Ђорђе Петровић, генерал-лајтнант Њег. Царског Величанства свих Руса и великокрсник Аниног ордена.“ Затим су додате речи: „Ово у име мога оца. Алекса Петровић.“ џ Већ раније, када су „Бечке Новине“ 7. марта 1814. донеле вест, да је руски цар подарио Карађорђу титулу руског царског генерал-лајтнанта и орден Александра Невског, запитао је принц Хоенцолерн председништво ратног савета, да ли ће ово високо одликовање повући за собом и промену у опхођењу према Карађорђу 2 Одговор је гласио, да о том именовању није ни ратном савету ни дворској канцеларији службено ништа саопштено те поступање према Карађорђу нека остане по старом. Пошто је на цитираној молби Карађорђе потписан као генераллајтнант, пошаље принц Хоенцолерн пензионисаног пуковника Левачића, који је знао српски, до Карађорђа, дата пита, може ли он показати патент, којим је именован