Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

коју је кнез преузео сада на себе, није Порта могла сматрати озбиљном, јер је он сам пре две године велику множину чиновника Вучићеваца отпустио из службе без истраге и без пресуде. Порти прискочи у помоћ и Државни Савет, у коме су Вучићевци услед последњих догађаја почели да дижу главу. 25. јула 1842. поднесоше саветници кнезу опширну представку, у којој оптуже споменуту тројицу министара и затраже њихов отпуст из државне службе. Кнез није налазио у тој сенатској оптужби ништа стварнога, али ипак затражи од отпуштених министара, да поднесу своју одбрану на ову оптужбу.

У то је стигао глас, да је Порта одлучила да изашље у Србију свога дворског комесара ради преговора са кнезом о отпуштању непоћудних јој министара. За комесара је одређен Шекиб-ефендија, члан турског дивана, коме је поверена и једна мисија у Влашкој. Обавивши тамо свој посао, приспео је Шекиб 25. августа у Београд.

Идућег дана посети Шекиба енглески конзул Фубланк и замоли га да удари средњим путем, да затражи отпуст министара, али да место њих не поставља Вучића ни његове другове, јер би то изазвало нове трзавице, него нека постави за министре неколико рођака Јеврема Обреновића. Шекиб се

захвали на савету и примети са своје стране, да он добро

познаје Вучића; познаје га боље него њега, конзула. За ен-

глеским конзулом посети Шекиба руски генерални конзул Вашченко и даде му сличан савет, на што Шекиб одговори хладно, да ће видети. Мало после ових конзула дође Шекибу у посету кнез Михаило. Шекиб прими кнеза у присуству Ћамил-паше и саопшти му султанове налоге о збацивању ми-_ нистара. Кнез одговори да висока Порта, према уговорима, _ који постоје, нема права да се у ово питање меша. Садањи. министри, и ако од његових личних непријатеља код Високе _ Порте оцрњени и оклеветани, уживају и његово и народно.

поверење, те он мора остати код своје раније одлуке. Шекиб

отпусти кнеза са изјавом да се нада, да ће ноћни мир улити |

кнезу зрелију одлуку.

Сутрадан, 27. августа, посети Шекиб кнеза и одмах сведе _ разговор на отпуштање министара. На кнежево питање, за- _

што је потребно да се ти министри противно уставу скину са

звања, Шекиб одговори, да је довољно што њихово отнушта-