Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra

96

њени из Земуна и док се стање у српској кнежевини не сталожи. КА

Посред врења, које је с времена на време захватало опасне димензије, узрујавали су духове и изгреди Турака. До Вучићеве победе билу су Турци по Србији мирни и повучени. Са Вучићевим доласком на владу подигоше и они главу. Нова влада је имала у првом реду Турцима да захвали што је постојала те није смела 55 да учини ништа, што би довело у питање добро расположење турско према њој. Турци су знали ово па су чинили насиља и наносили неправде Србима, не плашећи се никаквих репресалија од стране српских власти. На турска насиља тужио се нарочито народ у ужичком срезу, где је некад Мићић држао у гвозденој стези Турке, а сад су се осоколили и почели да се свете Србима. Осим ужичког среза осећао се притисак Турака и у Београду, затим у шабачком, ваљевском и подринском округу, где су се догађали чести српско-турски сукоби, већином ради земљишта. Незадовољства и врења било је на све стране и многи су хтели Е да беже преко у Аустрију, али је Вучић поставио уз обалу Дунава и Саве јаке страже, које су уливале страх. Сваки час су откриване нове завере, после чега су настала 34тварања и туче по затворима. Почетком фебруара 1843. _ затворени су ради комплота против владе Димитрије | УЖивановић, Стефан Јовановић, Милутин Вељковић, ту- 45 мач за турски језик Ђорђе Башиновић и некадањи чи- | новници Петар Лазаревић Цукић и Таса Татарин. у

Према кривцима поступало се немилосрдно. Тако је 15. фебр. 1843. проглашена пресуда бившем министру | унутрашњих дела Цветку Рајовићу, београдском градском начелнику Жујовићу и ађутанту Михаилову Ста- | нојлу. Осуђени су по 15 до 20 година робије у тешком _ гвожђу. После пресуде појачане су и учестане патроле ј по Београду. Вучић се ни у својој кући у Београду није _ осећао сигурним, него се опколио јаком стражом својих присталица, за које је дао саградити бараке у своме дво- _ ришту. Он је сваким даном постајао препотентнији те | је долазио у сукоб и са најближом околином. У новембру 1842. свадио се са министром спољних послова Петрони-