Iz policiskog života : anegdote, crte, epizode. Sv. 1

„КАФЕ-ШАНТАН“

4У о

Сваку нову певачицу или „жонглерку“ другарице“ приводе и њему престављају и он је прима као „своју кћер“. Зна добро стране језике, па кад још не почне певање, све се оне окупе око њега и настане један урнебесан смеј и шала. Научио старац

„да гледа у лампу“, па му та навика остала — и дај боже, да га једну ноћ одавде „укоченог не однесу...

Локал се све више пунио гостима, тако, да око поноћи већ није било места. Мој је пријатељ био јаче заузет око примања „тантуза“, јер је из келнераја читава војска келнера износила јела и пића. Пуцају запушачи на бутелама скупоцених вина, пени се шампањац, разносе се „бифтеци“ и разна печења... Право старо римско пировање...

Кад се овај богати и беспослени свет навечерао“ уз песму и играње певачица и кад је она престала, јер је већ један час по поноћи, а само оркестар свирао, онда се кроз вратаоца, што из сале воде за „бину“, поче да искупља женскадија, већином у оном истом кратком костиму, голих ногу, руку и плећа... Разместише се и поседаше свака код. свога познаника и пријатеља — и опет наста вечера... Оне су се постарале и за своје нове другарице, које још нису стекле пријатеље, па их приводе столу, представљају и онда све поседају уз весели жагор. Говори се на свима могућим језицима — само се српски слабо где чује. И наше „јуноше“, неки банкарски чиновници, говоре са њима немачки, француски. Школовали се на страни, па научили само језике. и сад им добро дошло: помоћу њих спљискаће брже и здравље и новац...

Кад се и по други пут издала вечера, шампањ, колачи, ликери, скупоцени кремови, чајеви, кава,. какао итд. итд. и мало посао одујмио, мој пријатељ рече: