Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

ПИЛИПЕНДА. | 187"

жито је споро долазило с мора, у градове, а бездушни трговци ударише превелике цијене. Шумовити и сточни крајеви помагаху се којекако, продавајући дрва, · хранећи се бијелим смоком, кољући стоку, продавајући је у безцијење, али голо Петрово Поље, нити има шума, ни стоке! Кад се већ десило њеколико смртних случајева, од глади, опда огћина, дрнишка, којој припада Петрово Поље, стаде оправљати и градити путове, плаћајући ралпике кукурузом. Снажан и вриједан радник, као што бјеше Пплипенда, могаше зарадити пола оке кукуруза на дан, а толико бјеше доста за њих двоје, јер већ крајем љета отидоше им оба сина у Приморје, у најам. Али након њеколико недјеља, оппина шректде радове, а среска власт набави доста жита и поче га дијелити народу на два начина: католицима на, почек, (бива, да. отплаћују на оброке у новцу, након пове љетине), православнима пак поче поклањати кукуруг, под. погодбом, да сваки кућни старјешина који буде примао исхрану, мора пријећи у унијатску вјеру. Народ се смути. Агитадија највише поче у 1, глје не бјеше друге вјере, сјем православне. Стари изнемотли поп настојаше да, оразуми своју пагиву, али баш знатније сељаке страх од глади нагна да се поунијате. То учинише капитан, ађунго, чауш, (сеоски кнез, замјеник му и разносач службених. листова) и још седам осам домаћипа. 'То се звало: „уписати се у царску вјеру! Разумије зе да је Бововјерцима било забрањено улазити у православну цркву...

Пилипенда је ишао ка граду за својим старим хуријелом, који је набадао танким ножицама, споро одмичући. Али га Пилипенда ни једном че олину, нити га, је икада тукао, јер му жао бјеше свога, старога и оданога помагача у ратовању за опзганак. Пилипенда пожали и јадну Пиргу, која једном вараколи и залепета крилима, покушавалући да се отме. Он јој рече: „Еј, моја Пирго, жао ми те, али ми је жалије себе! Оплакаће те Јела, ље!“

Дабоме да. је Пилипенда, на, свој начин, помало · и размишљао о злом удесу који снађе њега и остале,