Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

— 200 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

+

нико није прилазио, сјем наполичара и њеког Бакуле, који му по женској крви бјеше род и који навијаше, не би ли му Ошкоп уступио све своје, а да га он храни до смрти.

Сваког другог јутра долазио је Ошкопу његов побратим Пуздрак из Миљеваца. Звао се правим именом Јаков Прњат, али га нико друкчије не зваше до надимком: „Пуздрак!“ Бјеше висок, мало погнут, већ старац, али чврст и хитар. Очи му бјеху

бјеличасте, са изразом веселости и лукавства. Од

младости Ошкоп и Пуздрак бјеху другови и ортаци у „галијоштинама, и „неподобштинама“, како кажу фратри. А кид Ошкоп изађе па тавнице, Пуздрак допаде у њу, због паљевине, те одробова. осам година; затим се њешто завадише и, мало помало, сасвим се разиђоше, — али, кад побратиму Ошкопу „Бог пресијече жиле“, нађе му се Пуздрак у невољи, поче га обилазити и храном снабдијеватп.

На први мах побратими су мало ријечи трошили. Ошкоп изброји Пуздраку ногаш и каже му шта да купи, па овај узме пут под ноге. Али кад се врати из града, пошто извади из торбе месо, пиринач, хљеб и друго, набрајајући колико је за што дао, настајаху овака питања и одговори:

= Казуј право, стари лупежу, колико си украо

— Немој Јурага, болан, да се увијек гријешиш!

= Па, пу, реци, коликог ·

— Украо нијесам, а узео јесам, пет карантана ва дувал.

— Пет! Ану, чуј! Кажеш да си дао за бут осамнаест карантана, а дао си, највише, четрнаест; на пиринчу си украо сигурно два, на!.. Омрдљива врано, ма исто ћеш дркнути од глади.

На ту љубавност Пуздрак ће њему:

— Валај, право је што ћеш се распасти жив! Ја сам теби лупеж и врана и цркотина, а ти си ми људски цвијет!

Пуздрак наложи ватру, распреми кућу, отиде по воду, па почне готовити јело. пече и вари. И за

матери Рт