Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

ОШКОПАЦ И БИЛА. 199

како хоћеш! Нека ти остане Била, ако хоћеш, а по крсту је: Цвита! Видиш, бабино ти име. То си гнао! И знао си да су Бикановићи у завади са Ошкопцем!

— Нијесам, ћаћа, то знао нијесам!

—Латеш. све лажеш, као Ошкопац! Ал што рече да је чврста као кремен, ту те пе хватам у. лажи! Што јест, јест!! Набрекле јој груди, врат Јој као у добре мазге, зуби су јој као у вучице!

Мијат сину од радости; прекине ћаћу:

— Ма, ћаћа, ти је канда нијеси прије данас виђао г

— Јесам, што лажешг Прошле педјеље, кад сам, тобоже, ишао у град. Ти анаш — што лажеше Али, дијете моје, требало је размислити, пије то лако довести домаћицу кући Лопушиповој! Али, ево сад, у руке свете Госпе, у руке светих Ивана, Мијовила, Крстофора и Антуна! Ја сам глидан. Хтио сам вечерати без молитава, као живишче! Нијесте још изрекли свето рожаријег

— Нијесмо, одазва се с врата најамница, њека, здепана, старија дјевојка.

— А, и ти си туг рече стари добровољно! Џа нека! Ето си чула да женимо Мијата! Ако будеш као досад, нећеш бити на одмет ни ти!.. Хајдемо, дјецо! Вечерас ћемо изговорити два рожарија: једно за покој душе моје добре Луде, а друго за папредак наше куће!

Па уђе у кућу, па с прага започе: У име оца, и сина, и дува светога! Аман!

Поодавна су Ошкопца почеле издавати ноге, а послије омрти женине, издадоше га сасвим, г:, иоаштапајући се, моташе се извући из куће. По ваздан сјеђаше на каменој клупи, до врата; пушка му прислоњена до њега, а стари „Калитан“, лисасти ловачки пас, лежаше према њему, пиљећи му у очи. Мазгу бјеше продао, а имање, осим бајама, дао у наполицу. Поваздан Ошкоп сркуташе вино, пушалше, разговараше са Капитаном. Из села му