Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

још ако су имали Часловац и Псалтир (из којих су учили) да се Богу моле. Време су проводили у раду као и остали људи: орали су, копали. крчили, косили цепалп пруће и тако даље. 1 ) Што се усред таквога стања јављају у Србпји, и свештеници као што је прота Матеја Ненадовић, који је имао Кормчију, читао законе Јустинијанове, познавао Стари Завет, знао како „се Колумб навезао са својом дружином на сиње 1 море да нађе Америку и упозна је са Европом," -) написао Мемоаре и тако даље, то је било по изузетку. То су биле самонпкле појаве, онако исто као што је тада било у Србији и самониклих војвода н полптнчара. Стање свешгеника и калуђера није се могло изменити одл/ах по ослобођењу. Цркве н манастири су истина обнављани или изнова подизани, али су свештеницп и њкхова спрема за дуго остали исти. Од тројице еаископа 1831 године ниједан „не зна

') Ibidem 112. Срп. Рјечнпк под поа. Вук наводп анегдоту како је дете питало попа; „Попо, зар п ти чуваш говеда?" а он одговорпо: „Е мој синко, те још да су моја!“ Јован Рајић је за време аустрпјско-турског рата 178S до 1791 roдпне познао многе пребегле свештенике пз Србпје који су „једва зналн чнтатп и тајне стројптп" п којп су бплп „крајње незналпце као п прости народ“. (Ј. РајпЈз, Исторпја Катпхнзма, 15). По оценп Јована Јовановпћа Шакабенде, темпшварског владпке, пребегли свештеници за време турско-аустријског рата били су врло слабе ппсменостн: Антонпје Дпмптрпјеепћ, пожаревачкп прота. нпје знао нп чптатп нп писати, Јован Ракићевпћ, свештенпк пз Омоља, бпо је неспособан за свештеника у Банату. Истп су таквп Јефтпмпје Поповић, свештенпк из Ћупрпје, Тодор Богнћевнћ, свештеник из Голупца, Живко Вучпћ пз Градпшта п Мплош Хаднађевнћ пз Г. Мутнпце (Драг. М. Павловпћ, Србпја за време последњег аустријско-турског рата, 216).

3 ) Прота Матпја, Мемоарн 106, и 125.

114

113 СРБПЈЕ КНЕЗА ЛШЛОША