Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

ништа осим којекако читати, а писати у правом смислу не зна ниједан 11 . 1 ) Још rope је било са обичним свештеницима, међу којима је било врло много неписмених и полуписмених који су напамет учили из Требника неопходно потребне ствари „и често би било муке да се међу више свештеника нађе само један који би умео показати Јеванђеље дотичнога дана.“ 2 ) Чак 1834 године није било у околини Шапца свештеника „који би по закону службу Божествену као што треба свршио.“ 3 ) Књига је у почетку XIX века било само у црквама и манастирима, у калуђера и свештеника и то искључиво верских; али их је било мало, „чак ни десета част“ од онога колико их је било потребно. Због тога су свештеници били „принуђени преписивати молитве и-стихире из печатаних књига иједан другоме додавати." 1 ) Само у неким манастирима било је нешто и преко тога, али и то су били остатци некадашње наше старе цивилизације: манастнрске исправе 5 ) и старе рукописне књиге. 8 ) Од руко-

Вукова Преписка 11, 337.

2 ) Др. Б. Куниберт, Српски устанак, 9.

3 ) 10. марта 1834 године пише Вуле Григоријевић из Шапца Кнезу Милошу; „Ио милостивјејшем палогу Ваше Светлоста отишао сам у јаребице, гди је све свештенстви и кнезови од свију села Нахије Дринске састало се. Но зкајући да онамо нема ни свештеника који би по закону Службу Божествену као што треба свршио повео сам одавде проту Јована Павловића“. (Држ. Арх., К. К., Нах. Шабачка 1834).

4 ) Новине Србске 1834, стр. 3-4,

5 ) У Горњаку, .Раваници, Студеници (ј. Вујић, Путошествује по Сербији ј, i Ol 1 04, 120—122, 154—159; М. Нетровић, Финансије и установе 1, 724).

8 ) У Никољу, Преображењу, Благовештењу, Тројици, ((. Вујић, 11, 151 —15ч, 157 —158, 159-160, 203-205, 206; М. Петровић I, 726).

115

КЊПЖЕВНОСТ