Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

писа у духу наше старе литературе, који су посталк у обновљеној Србији, мало се шта има поменути. Првих година XIX века написао је „Сказаније о пренесенији мошчеј Свјатаго во краљех Стефана из Студенице у Банат, сопственим трудом“ Вићентије Велилифовић, јеромонах манастира Студенице. 1 ) Још се казује да је Нићифор, игуман манастира Каленића (f 18141, „читао старе Србуље и сабирао их са свих страна у Каленић и преписавао их, јер је имар рсобито леп рукопис.“ 2 ) И најзадЈАрсеније Стефановић, јеромонах манастира Љубостиње (f 1835), ’ocTaBiio је у рукопису своје „Историјске запнске и белешке. 1 ' ) Сем тога треба напоменути да су у лланастиру Сланник“ тога лшмастира Нићифор и његов сапутник јеролшнах Јеротеј, 4 ) и да је у Бранковини, 1831 године, по пршмеру учитеља раннјих врелшна/) написао једно „Јеванфеље“ Илија Јаковљевић учитељ бранковински. 0 ) Али су Нићифор и Јеротеј били Бугари и светогорски постриженици, а Илија је био

‘) Горасим Георгпјевнћ, Знаменнтн догађаји, стр. 92; М. Ђ. Мнлнћевић, Поменик, стр 51.

-) М. Ђ. Мплићевпћ, Поменнк, стр. 443.

3 ) Годншњнца Н. Чуппћа 26, стр. 140.

J )' Споменик 37, стр. 37; п Споменик 49, стр. 153—170-

5 ) Љ. Стојановпћ, Старп српски записи н натписи бр. 3561, 3371, 2237.

. Ч Ibiđ. бр. 5983. Најзад, овде да поменемо да je 11. јула 1813 године написао Вићентнје Ракић „Тропар умилителнн“ н „Кондак“ н залеппо их уз „Октојнх“ саборне цркве у Београду, у којима се моли Бог да „дарује крепост на враги благоверному Господарју нашему Георгпју, јакоже Давиду на прегордаго Голијата " (М. Ђ. Милаћевић, Часови Одмора I, Београд 1858, стр. 16).

116

113 СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША