Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

из Срема, те су сви производ средине и културе изван Србије. Сем тога Илијин је рад и ван манастира. У другим манастирима није било ничега што би се односило на књижевност. Шта више у бунама ' и метежима по манастирима је упропашћивано и оно што је дотле у њима било сачувано. Тако је за време Хаџи-Проданове буне, каленићски игуман Нићифор побацаоуједну хлебну пећ велику количину „старих књига, повеља, хрисовуља и других записника.“ ') Тако је, у почетку XIX века у обновљеној Србији, дотрзјавала наша средњовековна књижевна култура. У новој Србији она није обнављана. Ново време Донело је Србији нове потребе и нову књижевност. На место старе, црквене, несавремене, ниче нова, светска, савремена. У Карађорђеву Србију долази врло рано, већ 1807 године, Доситеј Обрадовић. Он је истина био већ на завршетку књижевнога рада, али са дубоким знањем и са великом књижевном прошлошћу. Он у Србији већ слабо пише, али ствара терен за савремено писање, Учен човек, учктељ јасних погледа и писац који књигом уводи и у живот, он у Србију уноси другојаче погледе на књижевност, но што су •били погледи србијанских манастираца, који су дотле чували издишућу српску књигу. И ако су књижевне прилике за време првога устанка биле никакве, „нити се овде за књиге мари“, како вели Доситеј у једноме писму од 1810 године, 2 ) опет се нови књижевни правац јасно осећао. Сам

0 Гласник Српског Ученог Друштва XXI, стр. 48; Поменик, стр. 443.

2 ) Домаћа писма Доситеја Обрадовпћа, Београд 1899 стр. 161.

117

КЊИЖЕВНОСТ