Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Доситеј је у ономе, што је у Србији писао другојачи од својих предходника у њој. 1 ) Исто тако другојаче раде и други људи у Београду: Јован Миоковић, наставник Велике Школе, преводи са руског „Житије Езопово“ и неколике басне, 5 ) Стефан Живковић преводи „Прикљученија Телемака 11 , 3 ) Иван Југовић преводи „Општу Историју“ и тако даље. Има помена да се и ван Београда, у унутрашњости Србије, радило у истом правцу. 1810 године написао је Јеремија Гагић, писар војводе Миленка Стојковпћа, у Поречу, књижицу „Благонравие“, то јест „Правила с којима (омладнна српска) нарав њнхову украсити могу и исгиним људима учннити се.“ 4 ) У новој Србији помишља се на штампање књига, чега у њој дотле ннје било. Већ 1 фебруара 1808 године пише Доситеј да је свој дом „у Београду за штампарпју купио и приуготовно, ако Бог изволи на.м благополучан даровати мпр.“ :> ) Али Бог није изволео дароватн Србији што јој је Доснтеј желео. Пропашћу тековина првога устанка пропали су и свн почетци сгварања новога књижевнога полета у њој. Други српскн устанак само је наставак првога. Наша се стара књижевност ни у њему не обнавља, већ дефинитпвно изумпре. Ново време, новн људи и нове потребе доносе са свим другу књижевност. Чак п Црква напушта своје старе традпције и полази

‘) Ст, Новаковпћ, Српска Бпблиографнја бр. 344, 345, 346.

: ) Ibidem, бр. 468.

3 ) Ibidem, 458.

4 ) Вукова Преписка 111, 740-750.

5 ) Домаћа Ппсма, стр, 140.

118

ПЗ СРБПЈЕ КНЕЗА МИЛОША