Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Сем народне инструменталне и вокалне музике налазимо у ослобођеној Србији још и турску и циганску музику. Прву су нарочито неговали везирови музиканти, над којима је био један мектербаша (капелник). „Везирова музика“, како су је називали, имала је: две хегеде, један сахан, један велики бубањ, једне цимбуле, једне даире са прапорцима и један триангл „илити просто рећи саџак“, у који је једна зракава Циганка сједном гвозденом шипком ударала. 1 ' 1 ) „Овакова инштрумента не могу концерт музикални чинити“, приметио је још онда Јоаким Вујић. Утисак од њих лако је замислити. Везирови су музиканти уз музику и певали турске и арнаутске песме. И о њиховом певању вреди што и о свирању. Пирх га назива „ужасним дерањем“. Ова музнка била је „свакодневна забава Његове Екселенције“ београдског везира и почаст његовии одличним гостима.Ц У знак особитог благовољења и пажње, везнр је своју музику позајмљивао и истакнутим Србима, кад би имали какво весеље. Такву једну љубазност учинио је везир Николи Брзаку о венчању његове кћери 1826 године. 3 ) Другу су неговали Цигани. Она је била циганска само по томе што су је изводилн Цигани, иначе-

0 [. Вујмћ, 1, 37. Изгледа да је везпрова музика била много већа од овог Вујићевог описа. 21 септембра 1821 јављају кнезови београдски Кнезу Милошу да су београдскк Турцн, кад је адакалскн Абдурахман-паша напменован за београдског везнра, послали изасланпке у Адакале са половином Марашлијине музике (Држ. Арх., К. К„ Дел. Прот. 1821, № 87).

3 ) Ппрх 41 —42.

s ) ј. Вујић, I, 35—37.

164

НЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША