Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

није имала ничега специјално циганскога. Цигани су свирали и певали српске и турске песме и мелодије, онако како им се где тражило. По селима они су свирали и певали српско комађе, а по варошима, где је било више Турака, турско. Инструменти су им били: ћеманета, кларинети, зурле, даире и бубњеви. Кнез Милош и његова фамилија имали су своје Цигане свираче. 1 ) 1829 године били су свирачн Кнеза Милоша Мустафа и један његов пратилац. Свирали су у виолину и кларинет. Свирање им је било, кажу, налик на удешавање инструмената пред свирање. Они су и певали, и то „турске песме од два стиха, већином љубавне“, али им „је мелодија била спуштање и дизање хроматичне скале, и наличила је више на ратну песму, но на израз нежних осећања“, 2 ) Они су, сем обичног свирања о ручковима и весељима, својом свирком још и поздрављали Кнеза Милоша о свечаностима, испраћали га на пут и дочекивали с пута. 3 ) Они су остали његови свирачи и онда кад је у велико била заведена „књажеска банда“. 4 ) Сем Цигана бавиле су се музиком и Циганке. Оне су обично само певале. Оне су пезале и Кнезу Милошу. 5 ) Цигани су свирали и пе-

4 ) 18 јула 1822 шаље Кнез Милош сину Милану „Чају Мете да му свнра" (Држ. Арх., К К., Дел. Прот. 1822); 19 јуна 1823 шаље му Метицу да му свира док се он [Милош] не врати са Мнлановим свирачем Кара-Ахметом (Држ. Арх., К. К., Дел. Прот. 1823).

-) Пирх 59—60.

3 ) Пирх, 74, 172.

*) М. Петровић 111, 338.

5 ) 2! марта 1821 наређује Кнез Милош Јовану Обреновићу да му прибави „Две Цнганке певачице“ које су већ раније биле код њега (Држ. Арх., К. К., Дел. Прот. 1821).

165

УМЕТНОСГ