Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

вали и другој отменој господи онога времена. Тако су 1829 године, за Пирхова бављења у Чачку, „Мустафина виолина и његове песме зачињавале ручак' код кнеза Васе Поповића. 1 ) То је све музичко наслеђе што га је слободна Србија добила од турских времена. Постепено се. међутим, почиње развијати и другојача музика, Сем народнога певања, почиње се, мало по мало, јављати и уметничко. Њега су доносили досељеници иг Аустрије. Пирх казује како се 1829 године у Пожаревцу састајао у вече са господом из Кнежеве околине у здању где је била канцеларија и ту је „обично бивало и музицирања; свирало се у гитару и певале српске и немачке песме.“ 2 Ј ШЈта више. временом се јављају и компознтори. Они су днлетанти и досељеници су из српских земаља извак Србије. Тако је у манастиру Раваници нгуман Никанор, родом Шибенчанин, наредио те су 1829 године пред Пирхом и другим гостима „манастирски певчици певали песме у славу Србије, које је он сам саставио и уз то мелодију удесио... Певали су их у брзом, ратоборном, темпу, а рефрен су понављалг: сви у хору“. 3 ) После овога времена су овако импровизиране песме и мелодије врло честе, особито у част истакнутих личности и важних догађаја. 4 ) Изводили су их хорови дилетаната, нарочито фака, кад би се указала потреба. Прво певачко друштво налазимо тек 1839 године, и то у Крагујевцу. Кад је

9 Пирх, 139.

2 ) Пирх, 72.

5 ) Ппрх, 120.

*) Новнне Србске 1837, бр. 42; 1838, бр. 8, 44; 1839, бр. 7., и тако даље.

166

ИЗ СРБИЈЕ KHESA МИЛОША