Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

остаје“. „Ниси ока видео које није било наводњено“, сваки се „разнеженим чувствовао". Тако су регистрирале Новине Србске утисак што га је учинила банда на тадашњу србијанску елиту у Крагујевцу. 1 ) Но нису само Србијанци бивали „обајани“, слушали наводњених очију и „разнеженим се чуствовали“ од „књажевске банде“, но су се чак и „Земунци много чудили докле је наша банда успела у свом художеству“. А то није била мала ствар, јер је Земун био наш најближи културни центар, дистракција Београда, главни депозит из кога су набављане све више потребе, и образац за укус, бон тон и моду свима горњим слојевима Србије. То je било 1834 године, приликом удаје кћери Јеврема ОбреновиКа, кад су се „Земунци много чудили докле је наша банда дотерала у свом художеству“и кад су Шлезингер и његови бандисте „похвалу Земунаца заслужили“. 2 ) Шлезингеров репертоар, међитим, изгледа да иије био врло високо уметнички. Нигде нема помена да је са својом бандом изводио ствари више уметничке вредности. То је сасвиж природно, ако се узме на ум његова музичка спрема, музичке квалификације његових бандиста, укус тадашње србијанске публике и, најзад, разнолике потребе које је тада једна једина банда Србије имала да задовољи. Но зато је његов репертоар био врло разнострук, Ту су народне или већ одомаћене старинске песме са својим мелодијама, или песме тадашњих песника, којима су давали мелодије, било он сам, било примитивни музички дилетанти тадашње Србије; затим

г ) Новине Србске 1834, № 42.

2 ) Новине Србске 1834-, бр. 1.

177

УМЕТНОСТ

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША