Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

народне игре које је он стављао у ноте и маршеви. које је он компоновао или преносио са стране. Сем тога, на тадашњим дворским баловима он је изводио и друге, стране, игре: и бугарске, и влашке, и немачке, шведске. мађарске, и менуете, и тако даље. 1 ) Најзад, његов је рад у вези и са зачетком позоришта у СрбиЈи. Ка послетку, треба поменути и то да је Шлезннгер имао и библиотеку, „музикалну библиотеку", како је сам назива, коју је себн „од младости до сад набављао" и којом је „себе у художеству музикалном свемогућно усовершенствовати постарао се*. Она је била „снабдевена свима предметима, који су како за теоретическоје наставленнје художества овог нужни, тако и за најбоља увеселенија од нгјискуснијих художника на свет издани“. Није потребно ни помињати да је то прва „музикална библиотека“ обновљене Србије. Њу је Шлезингер 21 фебруара 1835 понудио Кнезу Милошу на сткуш уверавајући ra да ће „свагда на ползу Србске Државе. а нарочито учећих се бандиста, служити моћи“. 2 ) Да ли је откупљена и шта је с њом даље било, нисам могао сазнати. Играње. 0 народном се игрању нема шта много рећи. По селима су се играла наша кола (или ора) уз песму или уз музику од дудука или гајда, коју је сам народ изводио. По варошима се играло то исто уз музику од ћеманета, кларинета, зурли, даира и бубњева, коју су изводили Цигани. Сеоска кола су имала народна имена и била су врло при-

4 ) Новине Србске 1834, бр. 42.

0 Држ., Арх, К. К„ Војни Рапорти 1835.

178

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА ММЛОША