Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

митивна; варошка су имала имена српска (четворка, Лепа Маца), или грчка (Кокона Мариола), или грчка па србизирана (Коконица), или грчка па, преношена од влашких Цигана, румунизирана (Кокоњеште), и извођена су са много више укуса и елеганције. Турци никад нису играли, али су зато њима, у веселим часовима, играли Цигани и Циганке. Ово наслеђе од Турака за дуго се одржало и међу Србима у ослобођеној Србији. Циганско играње је било понекад врло лепо, пуно покрета и фигура, у којима су се наизменично ређали или хармонично допуњавали источњачки занос и страст, тиха сентименталност и притајени севдах. Још 1658 Тодине хвали један француски путник играње Цигана и Циганака у Београду уз пратњу Кеманета. 1 ) У време Кнеза Милоша српске вароши су имале много циганских играча и играчица. 0 Циганкама играчицама није потребно трошити речи. Оне су и данас у нашим јужним крајевима онакве какве су биле њихове прабабе у северној Србији. Један путникиздоба Кнеза Милоша оставио нам је врло живописну и импресивну слику једног младог Циганина играчау Смедереву. Било му је око шеснаест година. Био је затворено жуКкасте боје, правилних лепих црта, сјајних очију, дуге црне, разбарушене косе, витка струка, у кошуљи пуној бора, златом везеном прслуку, широкој шареној хаљини до чланака, босих ногу и са кастањетима у рукама. Пре но што ће почети игру, начини одмереним корацима по соби неколико кругова. „Неколико удараца са кастањетима, неколико живих покрета и стаде на сред собе. Музика

l ) Les voyages de M, Quiclet a Constantinople, Paris, 1664, 114.

179

УМЕТНОСТ