Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Обреновића. јеврем Обреповић је врло често побољевао, јер је прозебао у Небојши кули, док је у њој тамвовао. 1 ) Није много боље ни са другим члановима Кнежеве фамилије. Појмови о лечењу били су врло примитивни, управо онакви какви су се били затекли из времена турске владавине. Лечило се како се знало. Пазило се на здравље и чувало од болести онако како је био обичај, или како je ко мислио да треба. Неке ствари управо изненађују својом нелогичношћу. Кад је преко лета 1823 године чуо Милосав Здравковић да у Крагујевцу има срдобоље, препоручио је Кнезу Милошу да у име предохране запоји Милана Обреновћа мокраћом од јарца; али је у исто време послао Милану „четири лубенице и корења млада“. 2 ) У целој Србији све до 1819 године није било ни-[ једног дипломираног лекара. Место њих лечили су! свет по варошима: бербера, ећими и лекари самоуци, а по селима: народни видари и видарице. \ Бербери су били по народности, најобичније, Турци. Лечење су учили од својих мајстора уз берберски занат. Они су пуштали крв роговима, чарковима и пијавицама; вадили зубе, трљали, мазали и купали, вршили мање хируршке операције, а често су се мешали и у све друге лекарске послове. 3 ) Ећими су били обично Грци; пореклом су били из Епира и околине и називали су се калојатри (добри лекари). Лекарско су знање добијали у фамилији као наслеђену тајну од старих времена. Настањивали су се у појединим варошима и лечили свет, 1 ) или

0 Unpx 163.

2 ј Држ. Арх., К. К , Нах, Ћупријска 10 јунп 1823.

’) Lindenmayer 9.

0 Ibid. 10.

191

МЕДЕЦННА