Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

су били лични лекари појединих турских власника. 1 ) Највише их је било у Београду, јер је био најмногољуднији и јер је у њему грчка култура била врлојака. Ту их је било и најбољих, те им је свет из далека долазио. 2 ) За владе Кнеза Милоша у Београду је била чувена видарица Ћира Мана са сином ЕћимТомом Костићем или Костандиновићем, родом иг Кожана у Македонији. је још 1806 године Совет, осведочивши се о његовој лекарскот вештини, узео за војничког лекара са 60 гроша месесечне плате, коју ће примати и онда кад не бк имао никога да лечи. 3 ) Он је излечио и Кнеза Милоша од ране, добивене 1807 године у јуришу на Ужице. 1 ) И у другоме устанку чинио је Ећим-Тома силне лекарске услуге рањеним и болесним војницима. Под КнезоА! Милошем држао је кафану у Бео-

*) У Зворнику се 1799 годпне помпље Грк Јанко као лекар Капетан-паше, којн је по пашпној наредбп спремпо отров за Стефана Јовановпђа троношког архпмандрнта (Вук С. Караџнћ, Ист, и етн. списи 1, 240).

-) За владе Карафорђеве често су долазплп „болеснп људп пз даљннјпх нахнја да траже у Београду лпјека код љекара“ (Вук С. Караџић, Ист. п етн. сппсп I, 66).

3 ) М. Ђ. Мплпћевпћ. Поменпк, 759.

4 ) Куннберт казује да је у време првога устанка бпло у целој српској војсцп свега један плп два хпрурга (Др. Б. Кунпберт, Српски устанакппрва влада Мплоша Обреновпћа, Београд 1901. стр. 48). Он пм не помпње пмена, па ни нме Ећпм-Томе, те не знамо на кога мпслп. Међутпм за време првога се устаика помпње као впдар п Јован Врбпца, којп је све рањене момке у Врбпцп п по војсцп впдао п танета нз момака вадпо (Прота Матпја, Мемоари 256). Оспм овога Г. М. Вукпћевпћ помиње у првом устапку још неколпке народке, поред квалпфпкованпх, лекара, који су доцније дошли (Из Карађорђева доба, Београд 1913. 84 и даљеЈ. Вук Кара-

192

ИЗ СРБНЈЕ КННЗА ЛШЛОША