Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

У почетку владе Кнеза Милоша школе су биле зрло ретке. Оно . што је за време првог устанка било створено, пропало је 1813 годинеЛßls године помињу се самб школе у Београду, Јагодини и Остружници. 1 ) После тога почеле су се множити ипо варошима и по селима, али не у оноликој мери кор лико је било потребно и колико се могло. Кнез Милош и његова околина нису довољно разумевали значај школе и нису јој обра Кали пажњу која јој је приличила. Узалуд је Димитрије Давидовић још 3 августа 1821 године упутио један врло патриотски апел на „Совет Народни“ у погледу школа и народног просвећивања, стављајући у томе послу на расположење себе и своју фамилију уз награду најмањег учитеља. 2 ) Исто су тако мало користи донела и настојавања Вука Караџића код Кнеза Милоша о отварању што више школа. Значај се школа и даље не еамо није схватио 3 ), већ су се чак и осуфивале. 1 )

*) М. Петровић I, 763.

2 ) М. Гавриловић, Милош Обреновић 11, 649—651.

3 ) Вукова Преппска 11, 637 и 653.

4 ) „Будући да је Милоје Ђак, који је у почетку 1825 г. с Нахијом Смедеревском био устао на Милоша, знао по мало читати и писати; вато се онда у двору Милошеву, говорило (а може бити и сад [1832] да се мисли), да школе не требају никако, јер учени људи буне аодижу арошив свога аравитељсшва. Милосав пак Лаповац, предлагао је јавно у то време, да се аобију сви који знаду чишаши и аисаши ; а кад му је пеко рекао: „Па шта ћемо онда без пнсара? Како ћемо купити порезу и јављати један другому којешта?“ Он је одговорио; „Порезућемо резати у рабош, а кад имам што коме да јавим, ја ћу му по момку послати јабуку и поручити му оно што имам да му јавпм“ (Вукова Преписка П, стр. 654).

85

ШКОЛЕ