Iz Srbije kneza Miloša : kulturne prilike od 1815 do 1839 godine

Због тога бројно напредовање школа није било велико, и због тога су биле „науке и благообргженије до тако ниског степена дошле, да не само у толиком народу нашем [у Србији] човека с науком способна за какав мирски или духовни чин наћи се не може, но ни онаквог који би штс год мало написати могаодамусе разуме 1 '. 1 ) Чак 1836 године при првом прегледу („посешченију") школа, ITejap Радовановић. тадашњи директор свих школа у целој Србији, није нашао више од GO школа са 69 учитеља.-) У Србији се још за дуго остаје на старинском школовању по манастнрима, 3 ) који у том погледу чак праве прогрес,*) на школовању у кући код рођака 5 ), па чак ина самоучкој писмености г '), која се гдешто још за дуго

') В. п Н Петровићп, Грађа за Исторпју Краљевнне Србпје 11, 416.

-) Државна Архива, Школе.

:! ) Око 1820 г. учио је у манастпру Кривајп Раја Дамњановић (М. Ђ. Милићевић, Поменик, 125); око 1830 г. учио је у Враћевшнпди Вићентије Красојевић (Ibid., 227).

') 1826 г. била је у Враћевшнпци лепо уређена „манастирска школа", коју је „својим пжднвенпјем и трудом" основао архи.мандрит Мелентнје Навловпћ и у којој је бпло дванаест ђака п један учптељ, по пмену Симеон Зорпћ, родом пз Аустрије, кога је плаћао архпмапдрпт ([ Вујић, Путешествије по Србнји 11, 142).

5 ) Јанићије Нешковнћ учио је код свог оца све до 1820 г, а после тога је отишао у манастир Каленић (М Ђ. Мплићевић, Поменик, 419).

в ) Ппрху је 1829 г. био прпдодат на службу у београдском конаку неки млади надзорннк конака, који је био син неког сељака из околине Београда. Он је на неколпко година пре тога „дошао као слуга у конак п сам се потрудно да научи чнтатп, ппсати и рачунатп, тако да су му већ покери.чи вођење неких рачуна и надзор над једним делом кућења“. Он је показпвао и врло жив пнтерес за књпгу (Ппрх, Путовање по Србијп, 184—185).

86

ИЗ СРБПЈЕ КНЕЗА МИЛОША