Iz tamnog vilajeta

6 -

нема у кући: буде ми примамљиво и ушуњам се. Да ли се то игра пламења преноси, или је само од себе светлуцање и неко померање онамо у соби, или у косо прсло огледало одаје неко своје зрачењег Себе добро знам: Ван домашаја опипљивости не осетих да ми ишта би саопштено, а сад ево збуњиво ми је чулу од доселе непримљеног бивања. Некад за опкладу преседех ноћ на кафанском тавану, да ми се јави некакав Турчин у оковима, па ништа. Али овде је друкше: овде се заиста дешава нешто недокучно. На изглед мирују ствари, али је у самим њима неко бивање, везало се за њих да траје докле и оне. ,

Мори ме глад, али од првог залогаја не гадно да ми је (по баби и мачору ценећи јело је укусно) већ нелепљиво за срце, као да је цицвара мелемом или тако нечим запржена. Отурим јело. Баби не буде право и гунђа.

»Не могу, од неке туге не лепи ми се. Али ја и онако не дођох за твоју вечеру, но да ми о Марији казујеш како поживе и како умре; и ковчеге да ми поотвараш редом, и дарове

азвијеш њене; из тога хоћу да је сазнам умрлу.

ма да ми се с људске стране за право даје,

ево, кунем ти се младошћу, ни конца око прста. нећу од њеног узети!«

уЈаој, наопак ли си! Ни конца нпељеш, а овамо би да јој по ковчезима брљаш! А не питаш, сме ли се то, кад она осетив близу смрт, рођеном руком закључа их!«

Ја побесним. Себе за блага знађах. Сад наједном, кадар учинити насиље, одгурнув бабу, рнем онамо у собу. Тамо загустило од ковчега, па је тамно и тескобно, да у ћошку једва остаде места за белим застрвен кревет. Гу и кандило прислужено. А преко пута виси огледало, с коса у косо прсло да у себе хвата целу собу и ломи је некако. На изглед непомично је све, а ја као на ветру стабљика повијан будем тамо амо; у