Iz tamnog vilajeta

48 "ВН

храни но му најпре даде метлу, то није кривица већ грех. За грех се међутим одговара, пред највишим судом, пред божјим судом. Дакле ми овде немамо никаква посла, и збогом! (За оно 4, ми ништа не тврдимо јер нисмо сигурни). Преминулу гладницу затрпаше где и друге мртваце, с главом на, запад, а ногама на исток.

А шта је после тога било;

Ништа, само ово:

Госпођа као да живљаше по старом; али кад поподневно небо смагне, ослоњена о рапаво стабло ране крушке медњака, дуго и необично махала би обема рукама, као да призивље неког сону страну гора и вода. А капија упорно остајаше одшкринута.

Само то.