Iz tamnog vilajeta

|| _____1 52

онај, и врата на кући. Усред собе поднимљен је, беле му се зуби, цокћу дебеле усне, садће бити што ће бити.

Гле угурсуза, на мирис намами, па ни њега, ни јабука! Прошеретио се матори као но кокош кад себи пред главу пропева! Али чекни де, голубе, од њушкала сам, бре, нањушићу те, да си се у црва склупчаој А види гад вири чика Јанку цокула иза долапа.

»Де, јави се, чика Јанко, де љубим ти руку! "Оће зазубице да ми никну, па куд сам пристао! Што ће теби јабуке, ти немаш зуба, а гле ја! Бога ми, дошло ми да осечем ово носа, паткама да га бацим, кад не ваља. Па где стигнем и станем бунићу: Чујте, људи, чика Јанко, скот матори, одгризе ми нос! На јабуке ме домами, чујте и казујте, на јабуке да боље одгризе! Ето такав је он човекј«

Чика Јанко иначе једва одољева иза. долапа (навире му, и нпкад слађе, оно његово. кад вреба где су наерени зидови, као свраб је, а он да се не почеше) »Збиља, вели, мојом ли кривицом осече нос, исто је као ја сам да му одгризох! Е нећеш, батој и:

»Вир, вир! А би ли чапкуне, тако један дарак од менех

И онда не може лепше бити: онај се слади јабукама, а њиме целим чика Јанко, просто не знаш коме је слађе.

То ја за радост себи, а ти, прости ме, брале! Ето такав сам јај«

Ове вечери кад записах, предосећање ме, срешћу га. И пре но се изусти реч, погледима. познав се, знам, брат брату пашћемо у загрљај-