Izgled Beograda u prošlosti : predavanje održano na Kolarčevom univerzitetu

4

Арх. ДРАГОЉУБ М. ЈОВАНОВИЋ

Вlе Уезlип§, С = Вlе ЗМсћ, В = а рагке ЕхпзсШизз и Е = Еlп ап§ећап§lег 2\\чп§ег. Изван града, налази се велико преграђе, (Вlе Уогзl;асЈl) које је са југа обухватило град од Саве до Дунава.

Сл. 1. План Габриел Боденера

На основу чега тврдимо, да тај план приказује стање у другој половини XVI века? Изнећемо само две чкњенице. На том плану уцртани су положаји џамија, које су могле бити изграђене после пада Београда у турске руке 1521 гсдине, а предграђе на том: плану је површински мање од оиих које ћемо видети на плановима из турског времена у XVII веку. Најзад тај се план потпуно подудара са описом Београда из 1553 године од Вранчића.

„Где Београд стоји, брдо је узвшпено и равно, а на њему почива и варош и тврђава. Но варош је четвороугла и лежи на истоку (В = Вlе Уезlат§) а тврђава лежи на западу у виду троугла и с оном страном с којом на врх узилази, спојена је са вароши; (А = Ваз БсМозз) .. .“