Izgnanici : albanska odiseja

ИЗГНАНИЦИ 39

Коморпија :

Ја сам баш сирома', Ал не бих за царски дао свога дома,

Наредник:

Где су теби твоји волови и кола2

Трећи Пушник : Продах у бесцење.

Наредник :

Узе ли бар пола

Трећи Пушник ;

Буд зашто. Не питај. Баш ми жао кола. Кад се сетим Пећи, јаукнем од бола, Изгореше цела, још добра и нова,

У њима је било као испод крова: Арњеви сигурни, бациш се по сену, Волови лагано царским друмом крену, Па путеви дуги мени као шетња

Докле Пећ не дође, а с њом сва пометња. Све смо у њој мирно бацили по плану. Видесмо згаришта, гробља, депу клану. Ни наде за живе, ни сузе за мртве.

Зар нам ништа више не оста за жртве 2 Остало је било. Сва се војска слегла, Небројена стока на пољу полегла.

Ко две реке да се са две стране стичу, На пећској равници ко из земље ничу Сви људи, сва стока, и сва наша кола... Земљо наша, рекох, богата и хола,

Нас имаш и гробља, од овога трена, Сем мртвих не дамо ником другог плена, Како ћемо даље2 Не зна нико живи! Пред нама планина. Да си соко сиви,

Изгнаници 4