Izgnanici : albanska odiseja
412 ВЛАДИМИР СТАНИМИРОВИЋ
Да ја својом руком стару радост палим7 Иначе све трпим и Господа хвалим.
Све су ове муке једна добра школа: Пешак си без земље и код својих кола, Убог си без куће, кад те други храни,
А где год смо стигли, нисмо гости звани.
Чешврши Пушник: Ти ниси продао волове у Пећи7
Трећи Друлопозивац :
Нисам, јер у беди као и у срећи, Служили ме, верно, у обадва рата, Извлачили кола из највећег блата,
Па зар да их продам кб робове праве 7 Ми ћемо лагано. Бог храни и мраве,
И тице и звери. Ја знам, свуда зло је, Али сви куд прођу и нас ћемо троје.
ХМ. ПОЈАВА.
Сутон. Први и Други Путник подижу се. Већи број полазе на пут, изузимајући болесне и преморене.
Друш Пушник: Је си ли одморан2 Ено сунце седа.
Пушник :
Како жудно сељак свако село гледа, Ено тамо једно, растурених кућа, Кровови од сламе, зидови од прућа, К'о да је од целог одвојено света. Нигде једног знака живота и крета, Тамо где и зора невесело руди,
Ни цвећа ни птица, већ опрезних људи_
Други Нушник :
Природу ти душа целог пута снима, ене човек у њој највише занима.