Izgnanici : albanska odiseja
ИЗГНАНИЦИ
Кроз главу ми често болна мис'о сене:
Да је да уздање сваког напред крене,
Да ми је да беду целом свету скратим !
Али како веру многима да вратим 7
"Срећни људи грехе не знају да мере,
Кад изгубе срећу, остају без вере. Пушник :
Није се измакло ништа твоме оку.
Други ПЏушник :
Наша одисеја још је у свом току, Још је осећамо све теже и теже, ЧСваки дан у душу један запис реже, Ми довршујемо животе и дело.
Пушник :
Хајде, ево сунце тек што није село,
Друш Пушник:
И сваки на олтар своју лепту меће,
Пушник:
„Шта си осетио, путем, ко највеће 7
Друг Пушник :
Сваки овим путем прво мисли на се, Да одмакне даље и да живот спасе, Да га брига, умор и страх не погребе. Тренутак кад човек не мисли на себе, Највећа је песма, истина је сушта,
Пушник :
“Слушаћу је овде, док се сунце спушта,