Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ - 63

лије спаилук сачињавају. Ове од Пеште до 4 миља одстојеће вароши постанак, као и многи други отечествени места, неизвјестан је.“

Из тога доба забележен је још један његов прозни рад, који није објављен, а то је превод Искрица. Николе Томазеа, које су се 1814 биле појавиле. Игњатовић“ је био са свим млад, када. га један мађарски свештеник позва да преведу дело Томазеа, пи он се прими тога посла. „До душе био сам млад за тако велике појмове. Ал што сам заумио, што сам сватио, то ми се ужљебило у срце и у душу. То су била магновења врло поучна. Нов свет се предамном отворио. Из ти „Искрица« раширио ми се кругу срцу и у мисли. Почео сам разгледати, размишљавати, да Србин није сам, изолират, ма и са Душановим царством, но да још има сродна племена која се пате, и која једне интересе, једну цјел пред собом имају. Од тог магновења тражио сам 'Томазеа као какввг апостола, светитеља.“ Поп му није био казао зашто му је требао мађарски превод Искрица; узгред му је поменуо да је за неког великога господина којега је та књига заинтересовала. Тек доцније је Игњатовић сазнао да је превод био за краљевско намесништво у Будиму, које је било трагало за панславистичком пропагандом.

Поезија му није ишла за руком. Прво, што му је највише сметало, то је што није добро знао српски језик. Затим, и сам је увиђао да у песништву неће далеко отићи. У једном свом књижевном чланку') прича како је у младости имао једнога при-

1 Поглед ка књижество, Србски Летопис, 1857, књ. 96, стр. 150