Jakov Ignjatović : književna studija

64 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

јатеља који је био направио речник сликова: бај — рај, траг — враг, гсј — рој, и на тај начин успевао да напише по педесет стихова на дан. „Кад сам то видео, дошла ми је воља да и сам будем стихотворац, кад је то тако лако, но кад дођох на пробу, а ја начиним на каденције такав изрод, да сам се сам од њега уплашио, и на срећу србске литературе, да неби се више такви изрода рађало, мануо сам се тог посла.“

Од лирске поезије био је дигао руке, али га |је епска поезија кушала. Један од најпопуларнијих српских песника онога доба био је Јован Суботић.

Његова Ја сам млада Србкиња била је као нека

национална химна. Краљ Дечански имао је 1846

' године 1900 претплатника, што је тада било огро-

ман број, скоро као прва свеска Стихотворенија, Лукијана Мушицкога која су 1837 године имала,

' 1300. „пренумераната.“ Успех је био толико велики | да се у српским књижевним круговима озбиљно

говорило да је Суботић премашио и Омира и Вергилија. Игњатовићу, 1847, дође у руке тај прослав-

| љени спев, и не допадне му се: изгледао му је;

како сам прича, као загонетка у стиховима; јунаци крути, без живота, несимпатични. И он се реши да напише један еп, где би Душан играо главну улогу, који би се имао звати Слом Бугарах, а као предмет била победа Душанова над Бугарима п

· хегемонија Срба на Балканском Полуострву. Тајеп

је у пола био п израдио и хтео је њиме да узме удела у конкурсу Матице Српске, али када је чуо да ће Суботић поднети нов рад за исти конкурс, спопадне га спасоносни страх да не буде одбијен, и не преда га. Када је 1848 био затворен, руко-