Jovan Cvijić : sa rezimeom na engleskom i bibliografijom radova Jovana Cvijića

15

Одатле је позван у Париз да држи предавања на Сорбони. На томе месту остаје 1917 и 1918. г., све до преврата.

"При томе је врло активан и у политичкој пропаганди

словенске ствари. Угледну улогу одиграо је на конференцији мира. Његови дубоки научни разлози одлучивали су у питањима граница јужнословенске државе. ·

Цвијић се враћа у Београд августа 1919. г.- Изабран је по други пут за ректора Университета, за године 1919. и 1920., први пут је био ректор 1906-7. г. 1920. г. постаје председник Српске Академије Наука.

Три године: 1916., 1917. и 1918., године изгнанства, представљају једино време у целоме низу година од 1888. па до данашњега дана, у којима Цвијић није био у стању да проширује мрежу својих екскурзија по Балканском Полуострву и суседним му областима. Али зато на основу научног материјала, који је успео да сачува, почиње да ради систематска дела, у којима има намеру да изнесе искуства свога целокупног научнога рада. Предајући на Сорбони средио је у целину резултате својих антропогеографских испитивања. Исто тако је израдио и један део својих испитивања на пољу физичке географије и Геоморфологије. Тако је спремио основу за давно замишљено велико дело о Морфологији земљине површине. Од 1919. г. почиње опет нова путовања. Највећи број ових екскурзија посвећује детаљном испитивању јужнословенских земаља, ослобођених од Аустроугарске. Та последња путовања представљају интензивну припрему за оба велика дела, којима Цвијић, бар за сада, жели да своме народу и целоме научном свету положи рачуна о своме научном раду.

Велика свеска о антропогеографији Балканског Полуострва : „Га Ретпзше ВајЈкапдие“, изишла 1918. г., представља само први систематски преглед онога, што има да садржи спремљено ново дело. Прва књига овога новог дела издата је на српско-хрватском. Главно језгро за антропогеографско упознавање целе ове југоисточне