Jovan Cvijić : sa rezimeom na engleskom i bibliografijom radova Jovana Cvijića

107

европске области јесу Југословени, које Цвијић са својом школом интензивно испитује. И после рата часопис Географског Друштва у Београду доноси опет систематски израђене чланке из области Геоморфологије. Све ће то, допуњено новим резултатима, бити обухваћено у једну велику Геоморфологију, како је Цвијић схвата.

Цвијићеве заслуге за напредак географске науке оценила су како јужнословенска и словенска научна друштва, тако и страни културни народи. Добио је, између осталог, златне медаље од „Коуа! Сеогтарћса! 5ослеђу“ у Лондону и од Атемсап Сеовгарћса! Зостегу у Њу-Јорку, златну медаљу „Сопгад Маке-Вгип“, сребрне медаље „Епџбеп Рооп“ од „5Зос16ј6е де Асовгарће“ у Паризу. За научна испитивања добио је и медаљу башој од 5осте6 де Асводгарћје Соттегсјаје у Паризу.

1924. г. Цвијић је добио титулу почаснога доктора париске Сорбоне. На Сорбони је предавао у зимскоме семестру 1924—1925. г. О карсним појавама. Почасни је и дописни члан Академија и других научних друштава.

Покушавам, поводом шездесетогодишњице Јована Цвијића, да прикажем, бар у главним цртама, значај његовог научног рада. У исто време потпуно сам свестан, да овај мој покушај има великих недостатака. То долази нарочито отуда, што треба оценити рад човека, који још није дошао до последњег врхунца своје научне делатности; рад тако многострук, да се он огледа у неколико географских дисциплина.

Цвијић одмах, својим првим делом „Паз Кагзгрћапотеп“ постаје угледан радник у великој међународној науци. Његов интиман додир са развитком географске науке на међународном форуму остаје за цело време увек исти. Цвијић објављује на светским језицима неке од главних резултата својих испитивања. Учествује предавањима и дискусијама на два географска и једном геолошком · конгресу, и на међународним екскурзијама тих конгреса. На:тај начин има веома знатан утицај и на развој Опште Географије — у многим њеним гранама,