Jovan Cvijić : sa rezimeom na engleskom i bibliografijom radova Jovana Cvijića

1 а А 4 1

3Т

поједина научна питања ради на свој сопствени начин.

У тим приликама открива пред студентима цео свој

- начин мишљења, цео систем разрађивања, све док не

дође до решења проблема. Али се тек у семинару види, како он ствара научне раднике. Он их моделира скоро исто тако као што вајар из грубог материјала ствара дивне облике. При критици не устеже се да начини оштре примедбе о недостацима рада, али тако исто похвали и добре стране. Увек има пред очима само успех науке, Не трпи ученике за које се увери да не раде или не раде довољно. Од ученика тражи све жртве, као што их сам подноси. Оцени ли да ђак има воље за рад и марљиво ради, посвећује му своју пажњу. Али при том увек задржава такав тон из кога се осети, да још није доста, да треба још више-више радити. Организам је за то, да се на племенит начин искористи. Такве ученике узима себи и уводи их у храм науке.“

Међу Швијићевим ђацима велики је број научних радника. Скоро су сви сарађивали, на угледан начин, на научним публикацијама, које је он створио и одржавао. Ту спадају нарочито зборник антропогеографских и етнографских монографија „Насеља и порекло становништва“ и „Преглед географске литературе о Балканском Полуострву“. Овај је преглед сада спојен са „Гласником Географског Друштва“, чија је дванаеста свеска скоро изашла. Један од најстаријих и најбољих ученика Цвијићевих био је Петар Јанковић. Он је био користан помоћник свога професора при испитивању језера и других македонских области; написао је неколико веома документованих географских монографија, а умро је 1909 године. У Балканском Рату погинуо је Радоје Дединац, који се највише бавио картографијом. Риста Николић, врло вредан радник на географским и антропогеографским проблемима, погинуо је у Светскоме Рату. Јевто Дедијер, даровити и вредни Херцеговац, познат са оригиналннх студија из разних географских области, умро је одмах по свршетку рата. У ужи круг